Snežana Petrović je likovni stvaralac čija dela pripadaju umetničkom žanru figurativnog nadrealizma i fantastične umetnosti.

Rođena je 1977. godine u Novom Sadu, Srbija. Diplomirala na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu 2004. godine na odseku Grafika u klasi profesora Milana Stanojeva. Magistrirala 2008. godine iz oblasti umetničke grafike na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu u klasi profesora Radovana Jandrića. Doktorirala 2015. godine na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu na studijskom programu grafika pod mentorstvom profesora Žarka Smiljanića. Radi na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu kao docent na Katedri za grafiku.

Do sada je učestvovala na preko 170 grupnih i realizovala 20 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je desetak nagrada i priznanja za svoj umetnički i pedagoški rad od kojih se izdvajaju Nagrada žirija na 6. Međunarodnom trijenalu male grafike 2018. godine u Tokiju, Japan kao i Specijalna i otkupna nagrada žirija na X Međunarodnom bijenalu grafike "Premio Acqui 2011" u Akvi Terme, Italija.

Njeni radovi nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama kao i u nacionalnim galerijama i muzejima širom sveta.

Kategorija: vizuelni umetnik

Umetnički žanr: savremeni imaginarni realizam (figurativni nadrealizam, magični realizam, fantastično slikarstvo)

Mediji izražavanja: slika, grafika, crtež, objekat - instalacija

Specijalnosti: ulje na platnu i drvetu, grafička tehnika mecotinte

Članstva:

• ULUS – Udruženje likovnih umetnika Srbije
• ULUPUDS – Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije
• SULUV – Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine
• Međunarodno društvo mecotinte (International Mezzotint Society –IMS, Florida, SAD)

Samostalne izložbe:

-Galerija Mali Likovni Salon, Kulturni Centar Novi Sad, Srbija 04.02.-16.02.2013.
-Galerija“LaVista“ Novi Sad, 18-28.10.2012.
-Galerija SULUJ, Beograd, 06. – 18.06.2011.
-Novi Sad, Galerija Pro Arte, izložba slika, 17.12.2010
-Inđija, Galerija Kuće Vojnović,  03.12.2010.
-Trstenik ,LIKOVNI SALON DOMA KULTURE, 18.06.2010.
- Pirot, Galerija „Čedomir Krstić“ , 28.05.2010.
- Novi Sad, Galerija SULUV-a,   29.03.2010.
- Novi Sad, Multimedijalni centar Akademije umetnosti, "Neistraženi Svet" magistarski projekat, 08. jul 2008. (Srbija)
- Novi Sad, galerija „Da” Studentski kultuni centar 2003.

Grupne izložbe:

2013.

- "Mali format", Galerija Mali likovni salon, Kulturni centar Novi Sad, Srbija.

-Drugi internacionalni  festival mecotinte, Muzej likovnih umetnosti Ekaterinburg, Ekaterinburg, Rusija

-„Dijalog“, Izložba grafika srpskih i bosanskohercegovačkih grafičara, umetnika stasalih posle 2000. godine, Poklon zbirka Rajka Mamuzica, Novi Sad, Srbija

-Both Sides of the Brain, Lamar D. Fain School of Art, Midwestern State
University, Witchita Falls, Teksas, SAD. Traveling exhibition

-Both Sides of the Brain, George Caleb Bingham Gallery, University of
Missouri-Columbia, Columbia, Missouri, SAD. Traveling exhibition.

-Izložba radova sa BIMPE VII, Univerzitet British Columbia, Okanagan Campus Kanada
(09.-22.februar. 2013)

-Society of Northern Alberta Print-Artists Gallery, Kanada, Januar 2013

2012.
-Gallery 215 Northern Illinois University School of Art , SAD

-„Izložba malog formata“Kulturni Centar Novog Sada, Mali likovni salon.

-Dundarave Print Workshop Gallery, Vancouver, B.C., Kanada, Oktobar 2012(BIMPE VII).

-The Washington Printmakers Gallery, Silver spring, Maryland, USA 
1.10. -  1.11.2012.

-“Dijalog” Centar za grafiku I vizuelna istrazivanja, 04.10.2012.Beograd

-Basile Gallery, Herron school of Art , Indianapolis, Indiana, USA
Avgust 31 - septembar 31. 2012

-BIMPE VII, Bienale minijaturne grafike, 06.09. 2012, Federation Gallery on Granville Island, Vancouver, B.C., Kanada

-Galerija „Lazar Vozarević“, septembar 2012.

-Izlozba radova internacionalnog udruzenja mecotinte 2012, 1-30.08.2012.
Gannon Gallery / BSC Library, Severna Dakota, SAD.

-Nis Art Fondacija, Muzej pošte Srbije, Beograd

-Nis Art fondacija, „Mladi 2012“ DIN „Fabrika Duvana“ a.d. Niš, u sastavu Philip Morris International, 14.05.2012. Nis, Srbija

-Cultuur Centrum ACCI vzw, Leper, Belgija, 07.06.2012

-Palazzo Robellini, Acqui Terme, Italia, 14.04.2012

-11. Bienale minijature Gornji Milanovac, 21. April 2012

-Internacionalna izložba grafike "Insolvent" .Galerija Big Table Studio 10 –31.03. 2012, Saint Paul, Minnesota, USA.

-Učesnica akcije „Deset naj slikarki našoj deci“, 08.03.2012, Skupština Grada   Beograda.-Izložba radova učesnika likovne kolonije RTS-a, Galerija RTS, 01.03.2012.

-Kunst in Het Geuzenhuis, Gent, Belgija, 17.02.2012.

-Valley City State University Art Gallery, International Mezzotint Exchange  Exhibition, Valley City, North Dakota, USA, 09.01.-10.02.2012.
           

2011.

-Brita Prinz Arte, Madrid, Španija, 22.11.2011.

-SUNY Adirondack art Gallery, Adirondack Community College Queensbury, New York, USA , 17.11.2011. – 16.02.2012

-Internacionalni centar savremene grafike,  Fondacija C.I.E.C. (La Fundación Centro Internacional de la Estampa Contemporánea), Betanzos, Španija
06/10/2011 - 10/11/2011

- Internacionalna izložba crteža "Drawing connections", Siena Art Institute, 24.09.2011. Siena, Italija

- Internacionalna izlozba grafike „A4 Printmakers International Show 2011“ Poly Arts Centre, Church Street, Falmouth, Engleska

-Galerija Muzeja Prijepolje, 12.08.2011.

-Narodni muzej, Pančevo

-X Internacionalno bienale grafike, "Acqui print 2011" Italija

- Festival mecotinte, 13. - 26.05.2011.
Muzej likovnih umetnosti, Ekaterinburg Rusija

-Magistri grafike Akademije umetnosti u Novom Sadu 1992-2010. Galerija likovne umetnosti i poklon zbirka Rajka Mamuzica Novi Sad,21.04-10.05.2011.

-Galerija „Selo“ Doma kulture opštine Novi Bečej, izložba slika  profesora i asistenata Akademije klasičnog slikarstva Univerziteta EDUCONS, 24.03. 2011. godine  

-Narodni Muzej Zrenjanin, 04.02.2011.

-Ambasada Srbije, Ministarstvo inostranih poslova, Sofija-Bugarska, februar 2011.

-„Savremeni srpski crtež“, Srpski Kulturni Centar, Temišvar-Rumunija 16.02.2011.

2010

-Šabac, Narodni Muzej, 54.oktobarski salon

-Gradska Galerija Bačka Topola

- Penang-Malezija , Internacionalna izlozba grafike, “Penang print 2010”. Nacionalni Muzej i galerija , Penang , 16.09.2010.

-Sremska Mitrovica, Galerija „Lazar Vozarevic“03.09.2010.

- Ruma , Zavičajni muzej,. 18.06.2010.

-Inđija , Galerija Kuće Vojnovića ,  23. avgusta - 2. septembra 2010.

- Smederevska Palanka,Galerija moderne umetnosti Narodnog Muzeja, 26.08.2010

- Novi Sad, Galerija Srpske Akademje Nauka i Umetnosti, Maj 2010.

-Gornji Milanovac, Deseti međunarodni bienale umetnosti minijature, 20.04.2010.

-Kovin „Centar za kulturu“ 20.04.2010.

-Backa Palanka, gradska galerija 31.03.2010

- Sremska Mitrovica , Galerija „Lazar Vozarević“ 15.03.2010.

- Majdanpek, VIII  Međunarodna  izložba radova “Žene slikari - 2010”.

- Beograd, Sremčica, Galerija „Trag“ –16.02.2010.

- Budimpešta, izložba crteža, Srpski kulturni centar  

- Sremski Karlovci, „Kulturni centar“ 26.01.2010.

2009.

- Tiumen, Rusija, (IMS-Florida, USA), – Regionalni Muzej LepihUmetnosti, 25.09.2009.  

- Kovin, - Galerija Centra za Kulturu , 27. oktobarski likovni salon 

- Svilajnac,Kulturni centar

- Kurgan, Rusija, (IMS-Florida, USA), Regionalni Muzej Lepih Umetnosti, 16jun 2009.  

- Novi Sad , STUDIO M, , 16. maj 2009.

- Novi Sad , galerija "La vista", 23. april 2009.

- Ekaterinburg, Rusija, Internacionalna izložba mecotinte "Out of Darkness",  u organizaciji Ministarstva za kulturu Sverdlovsk regiona i izdavačke kuće “Artifakt”, Istorijsko-prirodnjački muzej Sverdlovsk regiona, 03-18. april 2009.

2008.  

- Novi Sad , Galerija Spomen - zbirke Rajka Mamuzića, 57. godišnja izložba članova Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV),

- Novi Sad „Noć muzeja 2008” u organizaciji Grada Novog Sada i Art klinike, 17. maj 2008. Art Klinika

-Novi Sad (SULUV), 04. februar 2008

2003.

- izložba završne godine Akademije umetnosti Novi Sad, galerija „Podrum”, Apolo centar, Novi Sad (Srbija)

2002.

TREĆE BIJENALE fotografije studenata Akademije umetnosti Novi Sad:
- Pančevo - galerija savremene umetnosti
- Beograd - galerija ''art get'' kulturni centar BG
- Novi Sad - galerija Foto-kino i video saveza Vojvodine
- Oslo (Norveška), Yugoslav cultural center
 
-Novi Sad, izlozba grafika, studenata III godine Akademije umetnosti, , smer grafika, klasa profesora Milana Stanojeva- Galerija „Hol“, Akademije umetnosti Novi Sad- Petrovaradinska tvrdjava.

1998.

-Grupna izložba radova grupe ABC, galerija "Krug", Centar za kulturu "Vuk Karadžić", 04-18. decembar 1998. Bečej (Srbija)

2012.

• Likovna kolonija „Naša kolonija“, Aranđelovac, septembar 2012.
  
• Likovna kolonija „Naša kolonija“, Aranđelovac, jun 2012.

2011.

• Likovna kolonija RTS-a, Zlatibor, 16.- 26.05.2011.

2010.

• Likovna kolonija - O.Š. "ALEKSA ŠANTIĆ", Stepanovićevo
• Likovna kolonija - Mokra gora

2009.

• Likovna kolonija “DANI MODERNE” - Subotica, Palić

2004.

• Likovna kolonija - Ćirovic, Crvenka
• Likovna kolonija - Zobnatica

2003.

• Likovna kolonija - Ćirović, Crvenka
• Likovna kolonija - Zobnatica

2002.

• Likovna kolonija - Baja, Mađarska, (Gilijan)
• Likovna kolonija - Zobnatica

1999.

• Likovna kolonija "IZMEĐU DVA MOSTA"
  O.Š. "Doktor Milan Petrović", Novi Sad

1998.

• Likovna kolonija - Zobnatica

Grafike Snežane Petrović su produkti autentične stare tehnike koja se danas retko sreće – mecotinte. Uz suverenu formalizaciju gradivnih elemenata ovog medija čini se dovoljno sigurnom u sebe da oseti unutrašnju logiku jezika slike. Likovna poetika Snežaninih grafika nastala je kao izraz intimnog traganja za neistraženim čovekovim „svetovima“, što joj je dozvolilo da se „infiltrira“ u metafizički jezik tvoreći „novi svet“.
Stvorila je sopstvenu  ikonografiju opustelih gradova. Svojevrsno likovno rešenje  “gnezdo/grad“  predstavlja lajtmotiv, semantičko jezgro, destvujući kao matrica za strukturiranje prizora. Krvotok cevi i isprepletano korenje dejstvuju  kao medijator uvezivanja te nove realnosti u jedinstveni sistem. Pred nam su intimistički prizori zatvorenog sveta koji lebdi visoko iznad tla, poput letećeg balona, a u njemu srećemo različite predmete - brod, bicikl, ribe, dečije lopte, košarkaške mreže – ikonografija pronađena na iskustvima prošlosti i detinjstva.
U scenografiju  imaginarnog „mašinarijuma“ autorka smešta ljudsku figuru – čoveka bez očiju i lica.Konsekventno prirodi konteksta u koji su lociran, junaci Snežaninog univerzuma nisu potentne figure, ličnosti, već bezsrtrasni likovi, entiteti ne i identiteti, humanoidi lišeni personaliteta. Zahvaljujući tehnološkom procesu obrade grafičke ploče autorka pribegava još jednom tematskom diskursu: narativni elemnti – beleške i ovlaš nanesenim crtežima oko osnovnog motiva u bezimenom međuprostoru tog imaginarnog „sveta“.
Snežanine grafike svojom likovnom poetikom indukuju dejstvo inteligentne kritike mita o mašinizovanom civilizacijskom napretku i dostignućima 21-og veka, gde život pulsira zahvaljujući neprekidnoj cirkulaciji energije omogućenom otkrićima velikih vizionara prošlosti.

Tatjana Mijalčić - dipl. istoričarka umetnosti

tekst sa otvaranja izložbe - Galerija SULUJ, Beograd, 06. jun 2011.

____________________________________________________

Metafizički svet imaginarnih mašina organskog oblika rasutih u bezimenom prostoru po kome lebde rasuti tekstovi naizgled nepostojećeg sadržaja i jezika, dominantan su svet slika i grafika Snežane Petrović.
Prvo našta odmah pomislimo su skice Leonarda da Vinčija, velikog izumitelja i mistika, majstora visoke renesanse. U novom značenju one mogu postati odraz duboko misaonog, filozofski utemeljenog, sublimiranog stava prema slikarstvu pozne gotike i renesanse. Na razmeđi ovih ideja ona umeće ljudske likove – marionete, kao u pozorištu lutaka, kojima upravlja nevidljiva univerzalna sila sa vrha, pomoću dobro utemeljenih konaca. To nisu živi ljudi već njihove projekcije- nalik Limenku i Čarobnjaka iz Oza, uprošćene do geometrijskih oblika valjka i kupe. Sve to organizovano je u prvom planu u kompoziciju u stilu starinskih ringišpila a šarena cev, slična dvobojnoj šećerlemi, vijuga u prostoru u nemogućim putanjama kretanja. Ona leluja iznad stilizovanih kućica srodnog organskog oblika koje liče na jestive kuće od slatkiša it bajki o Ivici i Marici. Ovo opšte stilsko mesto čini čitavu predstavu optimističnom, na neki način setnom i ličnom, sa prepoznatljivim podsećanjem na nevino doba detinjstva i igre. Igra dominira i u slikama i u grafikama, u boji i mirisu nekadašnjih slikaovnica, u spletovima tankih linija složenog, preciznog crteža i senki. Misterija vremena koja obavija ova sećanja i njen dodir sa sadašnjošću je nesvakidašnji spoj- ključ za čitanje i dešifrovanje Snežaninih poruka.
Naizgled jednostavne radnje i kretanja, na nivou visokointelektualnih asocijacija su višeslojni zapleti u dodiru između NEKAD i SAD. To je ono što se događa u svakome od nas. Pre ili kasnije preovladaće sadašnjost i odraslost a fragmenti detinjstva nestaće potisnuti novim događajima. Polako će izbledeti bajkovitost i maštanje. Ovo je Snežanin način da ovekoveči, čak, zaustavi to vreme kada nisu bila važna tehnička dostignuća, kada je dolazak vašara bio veliki dan a mađioničar veliki naučnik. I sve to samo je scenografija u koju se smešta jedna potpuno nova predstava. Unutrašnja komešanja u svesti su se likovnim jezikom pobunila protiv obeščovečenja sadašnjice a vraćanjem u svet čupavaca iz kutije, marionetskog pozorišta, šećerleme i ringišpila, nameću se rešenja za pitanja i zadatke života odraslih.
Sačuvati dete u sebi deo je igre koja se odvija na platnu, drvetu, papiru, u monohromnim grafikama ili setnim, dubokim tonovima slika, boje lazura, okera, crvene, smeđe...
Snežana Petrović se upustila u avanturu vađenja školjke sa dna opasno dubokog mora, ne zbog bisera, već samo zbog šuma talasa koji se iz nje čuje i koji će podsetiti svet da postoji još nešto osim ogoljene materijalne stvarnosti.

Maja Olić
dipl. istoričarka umetnosti

Samostalna izložba crteža i grafika, LIKOVNI SALON DOMA KULTURE TRSTENIK. jun 2010.

____________________________________________________

Koliko izdeljenosti, toliko stroga;
Barka, baloni i nevine lutke novog smisla preuzimaju od nas, svih, redom, želju za opstankom, statičnim, istim...

dr Draško Ređep, likovni kritičar
likovna kolonija "DANI MODERNE" Subotica, maj 2009.

____________________________________________________


Art noir i metafizika uspomene          

U jednom trenutku, u zbirci pripovedaka „Život posle Boga“ junak Daglasa Koplenda prmećuje: „Bilo je umirujuće videti mnoštvo ptica u letu – videti sve te stvari koje u našem svetu mogu da lete.“ Obuzet „stvarima koje lete“ nešto kasnije će, strepeći zbog vesti o smrti Supermena, dodati: „Oduvek mi se dopadala ideja da u svetu postoji neka osoba koja ne čini rđave stvari. I da postoji u svetu neka osoba koja je u stanju da leti.“ Preklapanje fikcije i stvarnosti, izmišljenog i mogućeg, sećanja i životne realnosti, uspomena i trenutka koji upravo proživljavamo, nalik na tanano preplitanje ova dva pola našeg življenja prisutno u Koplendovom pripovedanju, može se zapaziti i u vizelnom univerzumu Snežane Petrović. Osnovni elementi tog univerzuma nose u sebi čvrsto utemeljene autobiografske komponente koji na vizuelnom planu dobijaju dvojaku, na prvi pogled kontadiktornu ulogu: s jedne strane predstavljaju univerzalno ambijentalno okruženje koje se ritmički multiplikuje iz prizora u prizor, koje tek nadogradnjom dobija na različitosti. Fragmentirane, ove komponente postaju deo slagalice koje menjaju pozicije, pa samim tim i narativne vrednosti i postaju ključni činilac diversiteta. Većina ovih vizuelnih autobiogafskih isečaka vezana je za realne događaje „iz prošlog života“, iz sećanja detinjstva, različitih životnih okolnosti i iskustava: konjiće sa cirkuskog ringišpila, drvene lutke čiji se udovi pokreću povlačenjem konaca, biciklovi, leteći baloni, ptice, ribe, brodovi, kišobani, mreže za leptire.

Neprekidno se osvrćući u prošlost, Snežana Petrović ipak izbegava da se povede za nostalgičnim prikazivanjem ovog akcesorijuma koji nalazi u sopstvenom iksustvu.  U nastojanju da uspostavi distancu, štaviše da se ozbiljno pozabavi ulogom koju je samoj sebi nametunla, da autorski oblikuje proživljeno, ona izmiče iz sveta uspomena i snova, krečući se putem kreiranja nove, složenije realnosti, koja egzistira na samoj granici mogućeg, ali sa poznatim elementima projektuje prizore nove životne istine u kojoj autorka svesno otkriva identifikaciju sa sadašnjim trenutkom. Podstaknuta slikom gnezda, ona stvara intimističke prizore zatvorenog, bezbednog sveta koji lebdi visoko iznad tla, ali ipak ne sasvim odvojen jer ga tanano korenje vezuje za današnjicu, prvu dekadu dvadesetprvog veka u kojoj se čoveku sva blaga sveta pružaju kao na dlanu, osim blanšarovske sigurnosti doma-školjke. Taj dom-školjka namenjen „svim stvarima koje mogu da lete“ Snežana Petrović je prikazala u obliku malih bajkolikih nastambi-modula bezbedno ušuškanih u gnezdu uzdignutom na visinama, do kojih samo letilice mogu da dosegnu. Opet je na delu kombinovanje stvarnog i mogućeg: leteći balon kao simbol pogleda odozgo, projekcije iskonske želje čoveka da se vine u vazduh, pobedi prirodu i istovremeno sagleda delo ljudskih ruku iz jedne sasvim nove vizure. Sa druge strane, to delo, gradić/gnezdo može se posmatrati iz zemaljskog rakursa, čime se menjaju njegove simboličke vrednosti. I mada se u takvom gnezdu mogu se naći različiti predmeti, brod, bicikl, lutke, luftbaloni, ribe, dečje lopte, košarkaške mreže, ono nije samo mesto zadovoljstva i igre, bezbrižnog života bez svake odgovornosti; okruženo snažnim cevima, poput vena u telu, ono predstavlja i mesto u kojem su koncentrisana mnoga civilizacijska dostignuća, gde život pulsira zahvaljujući neprekidnom cirkulisanju energije omogućenom otkrićima velikih mislilaca prošlosti. O tome govore i zabeleške i ovlaš naneseni crteži , razbacani na marginama oko osnovnog motiva, kao neka vrsta omaža idejama velikih prethodnika čije se umetničko stvaralaštvo neprekidno preplitalo sa konstruktorskim idejama, preispitivanjima prirodnih zakona i kreiranjem ljudske budućnosti. Takve intervencije ukazuju na kreativni nemir i neprekidno traganje za novim i sve složenijim vidovima naracije koji se zapažaju u delu Snežane Petrović.

Prefinjena gradacija značenja koju ona uspostavlja između motiva koji se repliciraju i onih koji se javljaju kao ekskluzivno objašnjenje, moguća je zahvaljujući umetničkom mediju za koji se autorka opredelila: među mnoštvom grafičkih tehnka ona je odabrala mecotintu, postupak složen koliko i motiv koji treba da se realizuje na ploči. Pored baršunastog tonaliteta bojenog sloja i širokog dijapazona tonova i prelaza koji omogućavaju prefinjenu modelaciju oblika, Snežana Petrović je rezultate mehaničke obrade ploče iskoristila kao jedan od elemenata značenja; namerno insistirajući na šrafurama po obodima oblika ona povremeno čvrste granice prostornih celina čini propustljivim i promenljivim i u isto vreme ih ističe kao suprotnost minuciozno oblikovanim kvazi realnim oblicima. Koristeći mogućnost variranja u okvirima procesa obrade grafičke ploče autorka zapravo zadire u konvencije same tehnike mecotinte. Preispitivanje i dijalog sa suštinom tehnološkog procesa obrade grafičkih ploča kojem autorka pribegava, nemnovno otvaraju još jedan diskurs: čitanje narativnih elemenata u grafikama Snežane Petrović koje će napraviti otklon od njenih očiglednih predstavljačkih namera i sistema znakova i simbola koje je izvorno ustanovila. „Zamišljam zemlju sa okruženu isparenjima tako da podseća na veličanstveno živo biće koje neprekidno udiše i izdiše“, zabeležio je Johan Volfgang von Gete u „Razgovorima s Ekermanom“ pre gotovo dve stotine godina. Primenjena na prizore sa grafičkih otisaka Snežane Petrović, ova opaska svrstava njene vizuelne sisteme pod okrilje hermetičke tradicije koja planete posmatra kao neku vrstu živih bića koja pulsiraju, u unutrašnjosti premrežena venama ispunjenim lavom koja izvire iz samog središta i vodotokovima koji cirkulišu od mora ka planinama, ponirući ponovo u dubine i vraćajući se kroz reke prema morima. Na sličan način, Snežana Petrović svoje male urbane celine/gnezda prikazuje kao žive organske celine u kojima se neprekidno odvija cirkulisanje i izmena vitalne energije. Alhemičarsku veštinu pretvaranja materije iz jednog oblika u drugi autorka zamenjuje menjanjem značenja pojedinim predmetima o kojima je već bilo reči; izmenjena značenja dobijaju pre svega smeštanjem u za njih novo i neuobičajeno okruženje i novi poredak stvari. Organskoj celini koju na taj način uspostavlja, nedostaje samo jedno: prisustvo živih bića. Njih zamenjuju već pominjani predmeti, ali poetiku odsustva i metafizičku komponentu u većoj meri potencira i gustina koncentracije objekata u okviru centralnog motiva na grafičkim listovima. Naglašenu potrebu da ih harominuzuje u skladnu celinu, da ih poveže u jedinstven sistem, ona iskazuje krvotokom cevi i isprepletaog korenja, a činjenicu da sklad može biti samo proizvod nekog višeg poretka sugeriše uvodeći motiv merdevina – pomagala koje doseže samo do odeđenog, dopuštenog nivoa. U svetlu tog tumačenja, sam osnovni motiv urbane celine/gnezda pretvara se u parafrazu drveta saznanja, filozofskog drveta sa kojeg plodove beru samo odabrani. Nečitki i crteži na marginama grafičke ploče pružaju dokaz više o arhaičnoj složenosti i hermetičnosti vizuelnog sistema koji u prvom trenutku deluje tako savremeno,  prepoznatljivo i otvoreno. Hermetički princip u definisanju značenja u krajnjoj instanci nudi još jedno opravdanje za odabir tehnološkog postupka obrade grafičke ploče, koji teče od svetlog ka tamnom, a u pojedinim fazama postojanja, ne bez razloga, nosi i ime „maniera nera“, ili „art noar“. Tehnika koja je stekla popularnost zato što je omogućila gotovu fotografsku vernost predstavljanja, u izvedbi Snežane Petrović postaje sredstvo parafraze realnog, a sasvim je očigledno, i više nego jednog čitanja i tumačenja autorkine predstave realnosti.

dr Jasna Jovanov, istoričar umetnosti
avgust 2009.

____________________________________________________

Tokom prvog razgovora sa Snežanom Petrović iznela mi je svoje viđenje magistarskog rada, sa svim nedoumicama i idejama. Bilo je tu mnoštvo sumnji u mogućnost kako da svoju ideju pretoči u grafiku.
Razgovori su se nizali...
Nakon gledanja skica i slika postalo je jasno da izlaz postoji. Iako je tokom osnovnih studija izgradila jedan ciklus grafika , crno belih figurativnih kompozicija, uglavnom u kombinovanim tehnikama(bakropis, akvatinta, suva igla), sada sam joj predložio jednu staru klasičnu tehniku, koja se danas retko sreće- mezzotintu. Bio sam siguran da će svet, koji je želela pokazati, biti najbolje prezentovan u ovoj tehnici.
Pojavile su se nove sumnje i tečkoće vezane za pripremu i izradu ploče. Stalni kontakti i velika želja da konačno oseti čari ove tehnike, urodili su plodom. Odjednom je razgovor postao nevažan i otisci su počeli govoriti više od svih reči. Pojavio se intimni svet izmišljenih gradova i ljudi, letećih balona i delova fantastičnih letelica.
Te mogućnosti koje joj je pružila tehnika mezzotinte, od toplih, zamagljenih pejsaža, do finih prelaza od svetlog ka tamnom, bilo je ono što joj je nedostajalo; naprosto, sve one nedoumice i nemogućnost da mi rečima objasni šta je htela uraditi, su jednostavno nestale.
Nastale su serije otisaka, čistih, baršunastih, sa mirisom starih vremena. Nekakva fina seta odiše ovim, samo na izgled, malim prostorima.
Snežana Petrović ne priča velike teme, ne želi da grafikama menja svet. Ona tiho i strpljivo gradi novi, svoj svet, udahnjuje mu vazduh, ubacuje lutke – ljude, dopisuje po neku reč i stvara potpuno novi prostor, kome je sama podarila život. Svaka nova grafika donosi nove vrednosti i u tehničkom i u smislu likovnosti, a mi upoznajemo „neistraženi svet“ Snežane Petrović i osećamo radost i nestrpljenje da ga sagledamo do kraja.

prof. Radovan Jandrić
Akademija umetnosti, Univerzitet u Novom Sadu, jun 2008.

____________________________________________________

...u sećanju su mi ostale reči koje sam ne tako davno čula, a u pitanju je izjava jednog profesora sa FLU u Beogradu. U svom obraćanju budućim studentima Akademije, on kaže da studiranje nije samo svet talenta, sanjarenja, mašte i ideja, nego pre svega mukotrpan i predan rad na savladavanju i usavršavanju tehnike, kao osnove za dalje, samostalno stvaranje umetnika.
Ova izložba je zapravo rezultat jednog takvog studentskog rada. Na neki način, ona je sažeti prikaz razvoja Snežane Petrović, kao budućeg samostalnog umetnika, koji se odvijao na trećoj i četvrtoj godini njenih studija.
Samim tim radovi su tematski određeni, a odnose se na ljude i ljudsku figuru, samostalnu ili u grupi. Od tehnike preovlađuje bakropis, suva igla i akvatinta. Na radovima Snežane Petrović primećuju se snažni i sigurni potezi, indikator karaktera autorke, koji izbija u prvi plan. Snežanina prirodna energija i istrajnost, likovima daju snagu i život. Ujedno oni čine bogato izvorište i obećavajuću osnovu za njeno predstojeće samostalno stvaranje.
Iskoristila bih priliku da pozdravim svako angažovanje mladih stvaralaca, njihove zajedničke kao i samostalne izložbe koje su na prvom mestu potrebne njima samima, ali i ovom gradu i ovoj zemlji. Stoga Snežani Petrović želim uspeh u njenom predstojećem radu...

Julijana Stevanović, istoričar umetnosti
Otvaranje izložbe - galerija "DA"
Studentski Kulturni Centar Novi Sad, maj 2003.